DŽENAN BEĆIROVIĆ
  

Učenik osmog razreda naše škole, četrnaestogodišnji  dečak  Dženan Bećirović,  iznenada je napustio ovaj svet 14. marta 2006. godine. Dženan je bio član pozorišne trupe OH ! LÃ LÃ! koja je na Festivalu frankofonih pozorišta Le français en fête u Novom Sadu krajem maja 2005. godine izvela pozorišni komad Le Métropolitain. Ostao je DVD zapis s novosadske premijere koja  je oduševila pozorišnu publiku, zahvaljujući, između ostalog, i izvanrednom nastupu Dženana u ulozi  pijanca klošara u pariskom metrou. 
             * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pismeni sastav iz srpskog jezika 
         april 2006.
         ELVEDIN FERIZOVIĆ, 14 godina

                      Samo za njega

Ne znam da li mogu opisati svoja osećanja. Tražim reči, ali ih teško nalazim, jer to, duboko u mom srcu, leži kao ogromna bol, nešto što ne mogu da izbacim iz sebe.

Svaki čovek na svetu ima svog druga kojem se poverava i deli s njim dobro i zlo. I ja sam imao druga Dženana s kojim sam se družio deset godina. Izgubio sam ga kao i svi drugi koji su se s njim družili. Sada se s njim možemo družiti samo u mislima i sećati se zajednih trenutaka, jer on se među nama više ne nalazi. Iznenada je preminuo.

Znam da je to bila Božja volja, da je sudbina bila takva da on zadobije bolest za koju na ovom svetu nema leka. Pored toga, nikada pomislili nismo da će neko od nas u ovim godinama izgubiti svoj život. Nismo ni znali da je on bolestan i da mu je čas za odlazak na drugi svet tako blizu.

Ipak, to se desilo i moramo se pomiriti s tim ma koliko da je teško. Znam da će to ostaviti u našim srcima veliki ožiljak, jer nije lako izgubiti najboljeg druga.

Već je petnaest dana kako je mesto u razredu na kom je on sedeo prazno. Svakog dana prisećam se njega, našeg prijateljstva i svih lepih trenutaka, kojih zaista ima mnogo, jer smo se poznavali još od predškolskog doba.

Moramo živeti svakim trenutkom kojim nam je dat. Sa svim ljudima živeti u miru i slozi, bez obzira da li u pitanju rođak, drug ili brat, jer nikad se ne zna kada se sve ono, dobro ili loše, može prekinuti s našom voljom ili bez nje.

Od rođenja, naši životi teku prema nekom cilju, i u tom objektivnom protoku ispoljava se sva nemoć čoveka da proživi spontano i srećno svoj život. Ali, opstaje želja za lepotom u životu.